Moja te reč dotakla

Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.

Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.

Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.

Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.

Pero Zubac

1 komentar

  1. Pero Zuba,Naša dika i lirika,uz srce mu beše Mika,svaka sreča i lirika,te drugarski pesnik Duško, veličine našeg glasa i Ršum mu drugar stari, to su naše divne stvari i Dobrica Orfej lire, šta kroz pesmu zbivo nije, svaka čuda raznih slika davala je ta lirika…Svaki stih nam živvot krasi, podržava i uspinje od nevolje da nas spasi.Poštovan si među svima,našim divnim pesnicim…U to ima blago molim i „Mostarske kiše volim“, kao i svu moćnu liru osmišljenu na papiru…S ljubavlju i dubokim poštovanjem, pesniku i pesmama!Svetozar Savković

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*