Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.
Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.
Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.
Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.
Kad dođe čas, Bože, da se odmetnem, na drugu obalu, među svoje, pomozi, na čas, bar, da sretnem sve one što se susreta boje; šta ću im reći, šta prećutati, kakva će vest od mene […]
Ljudi u našim godinama ulaze u ljubav oprezno, kao neplivači u plitku vodu, kao političari u kombinacije, iz čistog straha od ponovnog voljenja, iz nesigurnosti, a oni su zanate ljubavi već dobrano izučili i mogli […]
U knjigama spava iskustvo sveta i ti ga budiš čitajući. Knjiga kao rani cvet procveta kada je uzmeš i nosiš kući. Knjiga se raduje kad je čitaš, ona oživi u tvojim očima. Kroz knjigu hodaš, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Pero Zuba,Naša dika i lirika,uz srce mu beše Mika,svaka sreča i lirika,te drugarski pesnik Duško, veličine našeg glasa i Ršum mu drugar stari, to su naše divne stvari i Dobrica Orfej lire, šta kroz pesmu zbivo nije, svaka čuda raznih slika davala je ta lirika…Svaki stih nam živvot krasi, podržava i uspinje od nevolje da nas spasi.Poštovan si među svima,našim divnim pesnicim…U to ima blago molim i „Mostarske kiše volim“, kao i svu moćnu liru osmišljenu na papiru…S ljubavlju i dubokim poštovanjem, pesniku i pesmama!Svetozar Savković