Šta se umom tolko skriva
je l’ ta slika stvarno bila,
il’ je želja umislila,
pa u srcu žudnju skriva
sećanja su svemu kriva
što je prošlost bliska živa.
Šta se stvarno dogodilo
dok je srce mlado bilo,
to je tajna nebu znana
ljudskim umom zaboravna,
ali srce čuva tajnu
kao nebo zoru ranu.
Jedna slika davnih dana
u srcu je zazidana,
tu boravi i opstaje
uspomena večna traje.
Al’ kad sine zračak noći
divlja kruška tad će doći,
ulepšaće snove sive
kao da su i sad živi,
svi trenuci slike mile.
Oteše je neki ljudi
nek im dragi Bog presudi,
oteli su srce vrelo,
oteli su dušu, telo.
Mlado stablo tad oteto
biće srcu večno sveto,
ne pominj’te pesme stare
ne pominj’te uzdisaje,
ne pominj’te dane, noći
što suzama vreme toči.
Sećajte se samo dana
kad je sreća bila s vama,
kad krenemo nebu tada
da nas čeka zadnja nada,
je l’ divljaka procvetala.
Ostavite komentar