Da mi se podsmeju pakosne reči neke
Da parčiće smeha za mnom
Razbije prijatelj koji
Da gost nezvani
Sumnje prošeta gospodarski mojim putem
I pogleda me očima zaklanih jaganjaca
Od kojih postaju buljooki strahom i dani
A jama besmisla
Otvori čudovišno ogromno oko
I iz nje vikne odjek ružnog sna
Što smo već jednom doživeli
Oživi rugobe ratne trag kameni
Koji su podlokale kiše
Pa se pod njega uselile stonoge mraka
Čemu, čemu sve ostavljaš
Zbog jednog osmeha
Čemu sve kidaš
Zbog jednog nesigurnog sna
Čemu sve stavljaš na kocku
Zbog jedne nežnosti
Osmeh je skupocenost veća
Od sigurne strehe i zlata
Nežnost je veća
Od uhodanih sutona bez šapata
Mir je prividan –
Nemir i grubost svakodnevna bezdana rana
Koju vi ne vidite
Parčići nečijeg smeha koji vi ne čujete
Igru bačenih kamičaka
Milostinje ne zovite ljubavlju
Žena bi da se izgubi
U živoj tišini šume
Znate li šta je ženi,
Šta je meni nežnosti grumen
Ostavite komentar