Bulevarom sam tvojim jednog davnog aprila očima upijala plamen koji će zauvek žeći, teturave noge u rastopljen asfalt ugibala kojim su tekle reke pakla i bol moj njima tekao kotrljala se trotoarom jedna dečja glava, […]
Svi vi koji ste živi, dok ste živi, živite Svi vi koji imate oči, radujte se lepoti viđenja, Svi vi koji možete da volite, volite, Svi vi koji možete da zaboravljate, zaboravite Kako ste bili […]
U lepoti na slici skamenjeni U smrtnom času zatečeni Vi oklopnici sreće tužni i smeli Zatočenici umiranja Može li tako da se želi I da se sumnji sa puta sklanja Može li tako da se […]
Kosti su naše na Kajmakčalanu, Kumanovu, Bregalnici I Ceru u mlado drveće izrasle. Kosti su tamo do Soluna i Krfa rasute, iz mora se ogrlice bele, Kosti su naše na Kozjaku, i Pohorju, u Sremu […]
U Desankinoj sobi Ti kažeš: Posle čovek bude tanane svetlosti snop ili neka maglina. Ja kažem: A možda bude ptica ili cvet Ili mlada žena. Možda ga ipak ima. Ti reče: Ali ja neću biti […]
To idu majke, to idu očevi i praočevi, dedovi i pradedovi s kocima, s vilama, s puškama, žilama da se brane, to idu u pobunu, protiv smrti se bune – gnezdo pitomo a osinjaci – […]
Život, da život bude ljubav samo, da ljudi budu zdravi kao šume, kao paprat bujna da se raskrupnjamo, da čovek ljubav kao hleb razume i da nas bude u semenju buni, sve više takvih sa […]
Traži se, po svaku cenu se mora naći jedna izgubljena ljubav koja je stečena u mlade dane koju su odvezle daleke lađe a uspomena je toliko draga da za njom bol podmukli tišti i suza […]
Da mi se podsmeju pakosne reči neke Da parčiće smeha za mnom Razbije prijatelj koji Da gost nezvani Sumnje prošeta gospodarski mojim putem I pogleda me očima zaklanih jaganjaca Od kojih postaju buljooki strahom i […]
Da li to šapat da li to vetar da li smrt prolazi što se to vraća šta to podseća ko mi to dolazi da li to ideš da li se gubiš ili nestaješ ulicom uskom […]
Bajka može da se rodi kad god srce jako želi, kad god dečjoj duši godi kad se s maštom sprijatelji, da se seli u kraj neki gde je toplo, tiho gde je, zbog dečaka koga […]
U ovom narodu krste imenom Vuka kada odnose decu veštice, vampiri i čume, da bude manje smrti i manje muka, da bude više dece za snove i buduće bune; u ovom narodu rastu Vukovi krotki […]
Ja Srbiju pamtim iz detinjih snova, u nevolji teškoj u patnju uraslu, mesto kiše uvek ledom zatrpanu, gradoviti oblak na pustom salašu, i ruku prosjačku na bednome pragu kraj bogatih njiva i zrelih voćnjaka, ja […]
Imala sam samo šesnaest godina i oči prepune snova, imala sam samo šesnaest godina, volela šetnje kraj bagremova, sa Košutnjakom zagrljena, i nisam znala šta sam htela. Oči mi radosno zaplemene, pa se zamute, nije […]
Na svetu zemlja jedna postoji, puna je svakoga blaga, i sve što ima — podeli svima u tome joj je snaga. Hoćeš li kuće, i kuća ima, samo uzmi i gradi, mostove hoćeš, pozovi ljude, […]
Za sve besane noći i za sve brižne oči koje si od mene krila, za sve uzdahe tvoje, za oči koje se boje za mene, majko mila, za sve poljupce tvoje, za ruke tvoje majke, […]
Od tol’ko lepih, najlepših reči, da se ispriča sto jedna bajka, nijedna nije toliko lepa, toliko nežna, kao reč majka. Njene me ruke najlepše grle i brižne nada mnom uvek strepe zovnem li samo, meni […]
Miroslava Mira Alečković (1924-2008), rođena je 2. februara 1924. godine u „Srpskoj Atini”, Novom Sadu (gde je krštena u Nikolajevskoj crkvi), od majke Drage Trpinac , po njenoj majci iz poznate vojvođanske porodice Marića. Brat […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP