Muškarci zovu i pitaju me.
Zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?
Ponekad sam pisac, kažem,
ali najčešće ništa ne radim.
Čujte, pitaju me, sviđa mi se to
što pišete – imate li nešto protiv
da navratim sa desetak piva?
Možete ih donijeti, kažem im,
ali pod uslovom da vi ne ulazite…
A kada me pozovu žene, ja im kažem:
O, da – pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.
Glupo se osjećam što vas zovem, kažu,
i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.
Ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?
Neće vam smetati?!!
I one stižu,
zgodne žene,
uzornog uma,
tijela
i oka.
Često ne bude seksa,
ali navikao sam na to
jer dobro je,
jako je dobro samo ih gledati –
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.
Za čovjeka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku,
barem dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosječan muškarac.
Naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pjesme
ali inspiracija je bar tu.
Ostavite komentar