Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.
Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode …
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.
Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.
Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.
Sergej Jesenjin
http://www.youtube.com/watch?v=jgl2qkXMMJA
Lepa ali tužna pesma.
Izvorna pjesma o kuji se zove i počinje ovako:
Jutros je kuja u štali
Gdje rogoz se zlati po gredom
Oštenila sedmoro mladih
Riđih štenadi redom.
I jezikom sve od tmine
Mati ih češljala nježna
Od trbuha njene topline
Voda se topila snježna.
A,naveče kao i vazda
Kada koke na lijegala kreću
Tmuran je stigao gazda
Strpao štenad u vreću.
Itd…
A imate li o ovoj zadnjoj strofi mesljenje o piscu,kako je pisac smislio sliku zadnje strofe?
Ne može se poezija doslovno prevoditi, važan je duh jezika, stil izražaja, daleko više nego tačnost prevoda svake pojedinačne riječi. Ne znam ko je radio naš prevod,ali ko je da je uradio je fantastičan posao, prenio je vjerno energiju i ton pjesme kako zvuči i na Ruskom jeziku