U šumici pored reke
Zeleni se trava,
Bacih pogled ka nebu
I umalo da sličajno
zgazim jednog mrava.
Malo dalje veverica
Posmatra sa grane,
Iako je tek svanulo
Nebo vedro i sunčano,
Ona traži hrane.
Pokraj staze s’desne strane Pojavi
se jedan zec,
Očekuje da ga jurim,
Al’ ja htedoh da ga gledam
Jer nigde ne žurim.
A na reci u tišini
Dvije patke plivaju,
Oko vrata
Spektar boja
Obe imaju.
Pored reke sasvim blizu
Ima jedna barica,
Oko bare gusta trska,
Znatiželjno na lokvanju
Mirno sed jedna mala žabica.
Iz vode je izronila
Jedna mala kornjača,
Ispružila vrat,
Na leđima ima oklop
Kao drugi sprat.
U dubini šumice
Glas sove se čuje,
Al’ se ne vidi,
Sklonila se od sveta
Kao da se stidi.
Malo dalje na drvetu
Grakće jedna vrana,
Dosadna je sa graktanjem,
Ne prestaje,
Tokom celog dana.
Kad bi znale životinje
Da ih ljudsko oko vreba,
Možda bi se zapitale,
Znatiželjno,
Šta čoveku sve to treba.
Simo Jelača, Otava, april 2010.
Ostavite komentar