Proces

Nemanja Dojčinović

Razbio sam zidine,
Ali ogradu čuvam.
Kao graničnik,
Kao simbol,
Kao podsećanje,
Da ne preteram,
Da to dokle pogled seže
Pojmu je strano.

Poznajem one koji su
U tvrđavama,
Zaštićeni i sigurni
One u tamnicama,
Zatočeni i skrajnuti
U dvorcima,
Naizgled srećni i ispunjeni

Mogu da izgradim za sebe
Bilo koju od ovih kula
Kad god poželim.
Živim u njoj,
I onda topovskom paljbom
Srušim
Kad god poželim.

Slobodna volja
Božji je dar.
Destrukcija ovde
Samo je jezički ukras.

Poznajem i one,
Koji vole
Da provire sa svojih kula
Ponekada..
Ali se uglavnom bave
Pričama iz kuloara.

Nažalost
I one koji su davno
Otišli u more.
Par preskoka
Razum u nepovrat zadenulo.

Ova ograda
Traži moćni balans
Za svoj pun potencijal.
Hod po njoj
Težak je proces.
Dok god traje,
I dok se vaga miče,
Uzimam ono što mogu,
Ono što trebam,
I ništa više!

Nemanja Dojčinović

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*