Put

Putnici namernici
Bez jasne namere
neki obezglavljeni, obezljuđeni
neki sa zacrtanim ciljem
begunci od sopstva
ili velike igre
ludih šeširdžija –
bahatih inadžija –
ogledalo njihove nakaznosti
koju nijedan botoks
ispraviti ne može

slepi putnici slivaju se
sa skrajnutih stanica
i slepih koloseka
sa prašnjavim koferima
i zakrpljenim torbacima
punim iščekivanja
i bespotrebnih sećanja
u procepu vremena i mesta –
sama suština prolaznosti

skupljači školjki
i propuštenih prilika
moreplovci svojih sudbina
krstaši vere i nade
ovoga puta bez želje
da unište, porobe,
reka koja hoće da se prilagodi
nailazi na zidove

zatočenici osećanja
svojih i tuđih obećanja
nedodirljivi u susretu sa neosetljivim
svojom mukom prljaju iluzije
tragajući za izgubljenim
ili nikad pronađenim
zagledani tamo iza pustih obala
svojih litica, vrleti, gudura i dina
sa ožiljcima u kojima stanuje prošlost
sa porama punim sitnog peska

zagledani napred
vučemo svoj glib
naše bore su albumi uspomena
ugravirane brige i slutnje
more očas prekriva
otiske naših tabana u pesku…

i svako bi da zameni bespuća –
brdsku stazu za bezlični autoput
svoju neveru za tuđu
svoju sudbinu za projekciju
kad ono –
samo jedan život
na samo jednoj zemlji

Olivera Goles