Rajner Marija Rilke poezija ⇒ ČITAJ
Rajner Marija Rilke (nem. Rainer Maria Rilke; Prag, 4. decembar 1875 — Valmont, 29. decembar 1926) je bio austrijski pesnik.
Rođen je u Pragu 4. decembara 1875. godine. Smatra se jednim od najvećih poeta na nemačkom govornom području.
Nakon 1884. godine roditelji su mu živeli odvojeno i on se s majkom se odselio u Beč. U prvom dečaštvu, majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verovatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle ćerke.
Od 1886. godine, na očev zahtev, počeo je da pohađa nižu vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije je nazvao „početkom odvratnosti“. Plašljiv, povučen i tih, nije uspevao da se prilagodi pitomačkom vojničkom životu, premda su mu u zavodu dopuštali da se bavi i književnošću. Išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu, studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu. Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prelomu svetova između Istoka i Zapada i posebne mešavine slovenskog i germanskog. Drevni Bogovi kao Apolon i Hermes su često spominjani u njegovim delima, kao i anđeli, ruže… Osim lirike, pisao je i pripovetke, roman „Zapisi Maltea Lauridsa Brigea“ i veliki broj pisama.
Prevodio je s francuskog (Valeri, Malarme, Bodler, Žid), engleskog (E. Baret Brauning) i italijanskog (Mikelanđelo) jezika. Od 1897. do 1899.godine živeo u Minhenu i Berlinu; putovao je u Italiju i Rusiju. Zatim je živeo u Vorpsvedeu blizu Bremena. 1901.godine se oženio vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspao. Posle toga je duže živeo u Parizu, putovao u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku, Egipat i Španiju. Od 1911-1912. godine živeo je u zamku Devin blizu Trsta. Rat je proveo u Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu. Posle rata je uglavnom boravio u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanio u malom zamku Mizot u Valeu.
Umro je u Valmontu, Švajcarska, 29. decembara 1926. godine od leukemije.
Dela
- „Život i pesme“ (Leben und Lieder), 1894.
- „Žrtva Larima“ (Larenopfer), 1896.
- „Krunisan snom“ (Traumgekront), 1897.
- „Advent“ 1898.
- „Meni u slavu“ (Mir zur Feier), 1899.
- „Knjiga slika“ ( Das Buch der Bilder), 1902.
- „Časlovac“ (Das Stunden-Buch), 1905.
- „Nove pesme I-II“ (Neue Gedichte), 1907-1908.
- „Rane pesme“ (Die frilhen Gedichte), 1909.
- „Rekvijem“ (Requiem), 1909.
- „Život Marijin“ (Das Marien-Leben), 1913.
- „Devinske elegije“ (Duineser Elegien), 1923.
- „Soneti Orfeju“ (Die Sonette an Orpheus), 1923.
- „Voćnjaci i Valeski katreni“ (Vergers suivi des Quatrains Valaisans), 1926.
- „Prozori“ (Les Fenetres), 1927.
- „Ruže“ (Les Roses), 1927.
- „Stihovi i proza iz zaostavštine“ (Verse und Prosa aus dem Nachlass), 1929.
- „Pozne pesme“ (Spate Gedichte), 1934.
- „Sabrana dela“ (Gesammelte Werke)
Preuzeto sa:
Ostavite komentar