Ne ubijajte pseto ni vuka.
Nećete skinuti jaram s vrata –
nema slobode,
dok vam ruka
miluje decu, i sestru, i brata.
Ne tražite po ulicama mračnim,
ritu i blud, što crveni.
Eno vam rita na posteljama bračnim,
a sram u ljubljenoj ženi.
Kad ubijete sina svog
prsnuće lanci, i pasti Bog.
Jer laže vas najmilije,
jer sram je, što pesme slave.
za čim vam suza lije
i bono klonu glave!
U noći za čim tugujete,
što kujete u zvezde,
što mole crkve svete,
i hoće vojske, što jezde.
Jer čast veziva ruke,
i ponos rađa jauke,
i srce tera preko mora
u šumu, gde se glođe kora.
Slava će doći,
kad vas povedu ubice.
Kad reč vam bude krv, i
plamen.
Sunce će vam obasjati lice,
kad vidi, da vas se zmije ne plaše,
no majke vaše, majke vaše.
Robovi ste dok imate suze,
čast vaša beše što slobodu uze,
a vratit će je mržnja, greh, i
kamen.
Ostavite komentar