Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala.
Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče
Znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče!
Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje.
Beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala
kao, iz zavičaja, trešnje.
Probudimo se noću ismešimo, drago, na mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom.
http://www.youtube.com/watch?v=vqpCd6wTp84
http://www.youtube.com/watch?v=dXshvcikfEc
Ostavite komentar