Johan Volfgang fon Gete poezija
Morska tišina
Mir duboki vodom vlada, nepomično more ćuti; niz pučinu glatku svuda gleda lađar zabrinuti. Nigde vetra s jedne strane! Smrtni pokoj, strašan, ledan! U daljini grdnoj tamo ne miče se val nijedan. Johan Volfgang fon […]
Kralj u Tuli
Bi kralj u Tuli. – Vjernost Do groba: sav mu mar. U smrtni čas mu ljuba Da pehar, zlatan dar. Kralj, voleć ga nad svime, Dok moro suze lit, Iz njega samo htio Na svakoj […]
Pred sudom
S kime sam zanijela, neću vam reći, Ma umrla ovog trena Vi pljujete na pod: gledaj te kurve! A ipak sam čestita žena. S kime se ljubim, neću vam reći. Drag mi je, divan je […]
Jutarnja tužaljka
O, nestašna i draga djevojko, Kaži meni, što sam ti skrivio Da me stavljaš na muke goleme, Da zadanu riječ svoju kršiš? Sinoć si mi prijazno stiskala Ruke, milo šaputala riječi: Da, doći ću, sigurno […]
Noćne misli
Žao mi je vas, o vi jadne zvezde, Što tako divno i jasno sijate, Nevoljenome svetleći brodaru, Bez nagrade od boga a i ljudi, Ne znate, bedne, šta reč ljubav znači, Niti ste za njen […]
Blizina dragog
Mislim na tebe kad se od sunca zapali pučina sva, Mislim na tebe kad mesec ustreptali kladencem tka. Vidim te kad na putu dalekom spazim uzvitlan prah, sred noći, kad čoveka na uskoj stazi obuzme […]
Dobrodošlica i rastanak
Na konja! srce burno reče; poleteh skoro isti tren. Ljuljuškaše već zemlju veče, gorom se plela noćna sen; ramena hrasta-ispolina već zaogrnu maglen skut, iz žbunja gledaše me tmina stotinom očiju uz put. Mesec se […]
Johan Volfgang fon Gete – biografija
Geteova poezija ⇒ ČITAJ „Ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh.“ „Pametnom čoveku je skoro sve smešno, mudrom skoro ništa.“ „Ljubav je slatko ropstvo, brak je ropstvo bez slasti.“ „Nikad nije […]