Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.
Ja se setan sećam dana
kad sam bio sasvim tvoj,
i rad prvih pupoljaka
zorom hito u vrt svoj,
I pred tvoje noge baco
puno cveća, čitav žbun,
a pred tvojim ljupkim licem
osećo se nade pun.
Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.
Kao što jecavi vetar kroz noć žuri, tako moja želja tebi hrli, tako se moja čežnja za tobom budi. O, ti zbog koje bolujem, šta znaš ti o meni? Polako gasnu ova kasna svetla, dolaze […]
Plemenit nek je čovek, Samilostan i dobar. Jer samo to Razlikuje ga Od sviju bića Koja znamo. Zdravo neka su nepoznata Viša bića Koja slutimo! Njima nek naliči čovek; Njegov primer nek nas uči Da […]
O, nestašna i draga djevojko, Kaži meni, što sam ti skrivio Da me stavljaš na muke goleme, Da zadanu riječ svoju kršiš? Sinoć si mi prijazno stiskala Ruke, milo šaputala riječi: Da, doći ću, sigurno […]
Copyright © 2017 Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar