Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.
Ja se setan sećam dana
kad sam bio sasvim tvoj,
i rad prvih pupoljaka
zorom hito u vrt svoj,
I pred tvoje noge baco
puno cveća, čitav žbun,
a pred tvojim ljupkim licem
osećo se nade pun.
Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.
Žao mi je vas, o vi jadne zvezde, Što tako divno i jasno sijate, Nevoljenome svetleći brodaru, Bez nagrade od boga a i ljudi, Ne znate, bedne, šta reč ljubav znači, Niti ste za njen […]
Na konja! srce burno reče; poleteh skoro isti tren. Ljuljuškaše već zemlju veče, gorom se plela noćna sen; ramena hrasta-ispolina već zaogrnu maglen skut, iz žbunja gledaše me tmina stotinom očiju uz put.Mesec se mutni […]
Copyright © 2013 - 2020. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar