Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.
Ja se setan sećam dana
kad sam bio sasvim tvoj,
i rad prvih pupoljaka
zorom hito u vrt svoj,
I pred tvoje noge baco
puno cveća, čitav žbun,
a pred tvojim ljupkim licem
osećo se nade pun.
Vi venete, slatke ruže,
ne nosi vas draga sad,
vaj, cvetajte nesrećniku
kome dušu lomi jad.
Plemenit nek je čovek, Samilostan i dobar. Jer samo to Razlikuje ga Od sviju bića Koja znamo. Zdravo neka su nepoznata Viša bića Koja slutimo! Njima nek naliči čovek; Njegov primer nek nas uči Da […]
Kao što jecavi vetar kroz noć žuri, tako moja želja tebi hrli, tako se moja čežnja za tobom budi. O, ti zbog koje bolujem, šta znaš ti o meni? Polako gasnu ova kasna svetla, dolaze […]
Žao mi je vas, o vi jadne zvezde, Što tako divno i jasno sijate, Nevoljenome svetleći brodaru, Bez nagrade od boga a i ljudi, Ne znate, bedne, šta reč ljubav znači, Niti ste za njen […]
Copyright © 2017 Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar