Sve bih ipak najradije rekla tebi
Dok prolećnog jutra upijaš sunce,
Dok se smešiš sneno i kosu mi diraš,
Sve bih tako rado rekla samo tebi.
Dugo me slušaš uz pesmu u daljini,
Dok tiho u ruci čuvaš toplo srce,
Dok reči se nižu, a ti lepe biraš,
Uvek me slušaš uz pesmu u daljini.
Kad veče svrati i zamagli nam prozor,
Ti se blago smeješ mojoj svakoj reči,
„Ona tamo zvezda ima čudno ime“.
Kad mesec nad nama najlepši je prizor,
Tvoje oči opet moje usne love,
„Zvezda pored mene se najlepše zove“.
Ostavite komentar