Tatjana Vesnić rođena je 24.09.1988. godine u Beogradu.

Majka je desetogodišnjeg dečaka. Bivši profesionalni sportista, po struci diplomirani žurnalista, dok je svoju profesionalnu karijeru započela kao novinar još za vreme studija 2008.e godine, potom je radila kao producent, da bi nakon nekoliko godina prešla u privredu.

Svoju inspiraciju u pisanju pronalazi u stvarnom i realnom životu, najpre iskustvenom.

Izuzetno se trudi da zadrži jezičku jednostavnost i da svoje misli kojima je prethodilo iskustvo, pretoči u rime. Sadržaj pesama se može smatrati i nekom ličnom ispovešću, izuzetno esencijalnih i zgusnutih poruka.

Svoje književne uzore pronalazi pre svega u svetootačkoj literaturi, dok od klasičnih „zemaljskih“ pisaca vrednuje stare, i kako kaže neprevaziđene klasike, uglavnom ruske i balkanske.

Veliki je pobornik Srpske Pravoslavne Crkve, i izričito smatra da se pored blagodeti i sile Duha Svetoga, jedino tamo krije iskonska mudrost i poznanje istine.

Koliko truda i poslušnosti, toliko i mudrosti.

Po njenim pesmama, možemo videti da je veoma kritična prema intektualcima koji svoja znanja temelje isključivo po svojoj zemaljskoj umnoj meri i time previše smelo postavljaju određene standarde i po sebe i po druge, potom različitim „new age-guru“ doktrinama, kao i novim „modernim“ postavkama slobode i istine.

U skladu sa ovim, možemo citirati i jednu od njenih rečenica iz pesama:

„Govore meni da istine su dvije, pa ne može to tako, onda jedna nije“.

Tatjana je svoju prvu zbirku poema „Reči“ izdala u septembru 2023.godine, napisana je kako kaže za 20 dana, ali je u njoj tinjala ceo život dok nije izašla na papir, jedna za drugom, velikom brzinom, noćima.

Druga zbirka „Svet“ napisana je ubrzo nakon prve, početkom 2024.

Napisavši prvu pesmu „Svet“ po kojoj se zbirka i zove, a koja je napisana tužnom inspiracijom tekućeg rata u Gazi, potekle su i ostale poeme koje dotiču istoriju srpskog naroda, mučeništva, borbe kroz vekove, ljudske gordosti i pohlepe, ali i naše borbe sa samima sobom.

„…Gde pokupismo gospodo od bezumnog znanje, pa postasmo svoje imovine imanje,

Što više jedemo to smo više gladni, što više imamo još više smo hladni.

Pobedimo rode taj mrski svet u sebi, da ovaj svet nam spolja, naudio ne bi!„

Iako opis o Tatjani i njenom radu deluje više „tradicionalan“ , još je zanimljivije istaći da se ceo život bavila ekstremnim sportovima, preciznije penjanjem uz stene. Bila je državni juniorski prvak. Svoju ranu mladost provela je kao većina beograđanki, družeći se, izlazeći, baveći se modom i pratiti sve što je aktuelno, i što treba i što ne treba. Tim pre, redovi njenih pesama upravo mogu biti dobra poruka za neke generacije i ova nova vremena.