Ti ne voliš i ne želiš mene

Ti ne voliš i ne želiš mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć’ u stranu – strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smešak ti je mio, ti si mlada,
reči moje ni nežne, ni grube.
Kolike si volela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su ko sena kraj tvog tela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si ti u krilo sela,
sada sediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita beše ljubav vruća –
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom klimnuti mi lako.
“Dobro veče”,tiho ćeš mi reći.
“Dobro veče, miss”, i ja ću tako.

Ništa srca neće nam ganuti,
duše biće smirene odviše –
ko izgori – ne može planuti,
ko ljubljaše, taj ne ljubi više.

Sergej Jesenjin

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*