Mi

Mladen Medić

“Ne znam, ne želim da mislim
i ne tiče me se ništa!”
Reči su to što nas čuvaju.
Dok hramovi, domovi
i gradovi
tonu u zgarišta.

Mašta naša
sestra je strahu.
Gradi ona sokratske gozbe.
Dok bođoši lepi,
počivaju u prahu.

Živeti se može iz podruma.
Ljudoliki sede na klupama
našega detinjstva.
Njihovo najbolje,
nije čak ni naše najgore.
Živeti se može mimo uma.

Mladen Medić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*