„Onaj pogled u masi nepoznatih lica
zagrljaj kao sudjen od stranca,
reči ‘pa gde si ti meni’
a ja osećam da sam oduvek tvoja.
Ceo svet se okrenuo tad naglavačke,
da se i Svemir zbunio tad
od nekih dvoje nepoznatih
dok je srce šaputalo ‘on je taj’.
Zagrljaji su nam postali iznenada strani
kao tvoj pogled u masi nepoznatih lica,
srca smo zatvorili odavno
neke zime, nekog leta
dok je grad ostao bez naših koraka… “
14.12.2022.g.
Poezija puna emocija, iskrena i iz srca. Osjećam da nema laganja, nema proračunatih, šablonskih stihova nego riječi teku onako iz duše.