Jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći, u planini
tolike nevoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora, bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao…
U knjigama spava iskustvo sveta i ti ga budiš čitajući. Knjiga kao rani cvet procveta kada je uzmeš i nosiš kući. Knjiga se raduje kad je čitaš, ona oživi u tvojim očima. Kroz knjigu hodaš, […]
Čempres na Humu, tanak kao svirala, ni do ramena mi ne bi. Mlad kao mlado proleće. Zelen kao glad detinja. Čempres već je, slutim, visok kao uspomena na ljude koji su minuli a stajali su, […]
Pero Zubac (Nevesinje, 30. maj 1945) je srpski književnik. Osnovnu školu završio u rodnom mestu Nevesinju, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Član Udruženja […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar