Šta će u lepom vrtu
Uveo bačen cvet?
Na svetu nikog nemam –
Treba li mene svet?
Išo sam dalje, dalje,
Ljubavi tražeći hlad,
Da u tom hladu umrem,
Čezneći starac mlad.
Mloga mi lepa moma
Darova pogled svoj:
Al’ jedna što bijaše –
O, bože, bože moj !
Prvi je pogled osto
U srcu urezan,
Mlađanih mojih leta
Ovo je bio san.
O njoj sam samo snivo,
Ona mi beše sve!
Neka me ona vole,
A svet prezire.
Svet mi je ona bila,
Ja nebo, sunce njoj –
Al’ preka sudba htede –
O, bože, bože moj !
U ovu goru zađoh,
U strani zavičaj,
Ne gledam njeno lice,
Njenoga oka sjaj.
Samo se sećam raja
Mladog života svog,
Svakog poljupca, glasa,
Pogleda njezinog.
Pa tiho tužim, venem
I kunem život svoj
U ovoj pustoj gori
O bože, bože moj!
Ostavite komentar