Jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći, u planini
tolike nevoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora, bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao…
Pesme se pišu zbog samoće, zbog razgovora s nekim daleko, dugo sazrevaju, kao voće, a minu kao oblak nad rekom. Pesnik najčešće govori sebi a taji želju da zbori drugom. Ni prijatelju priznao ne bi […]
Recimo da je otišla iz grada u nepredvidivu večer i da su joj zameli puti. Recimo da su boje kojima sam je slikao bile nestalne i da su izčilile sa kože. Recimo da je odlučila […]
Nikad se ne zna ko koga lovi, ko kome kada zamku sprema, koji su oni, koji su ovi, gde zverki ima a gde nema. Tako je to u pravom lovu — lovac u žbunu, a […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar