Čempres na Humu, tanak
kao svirala, ni do ramena
mi ne bi.
Mlad kao mlado proleće.
Zelen kao glad detinja.
Čempres već je, slutim,
visok kao uspomena
na ljude koji su minuli
a stajali su, svete li slike,
uz mene dok sam se
s njegovim mladim rastom
odmeravao.
Niko više od prijatelja
iz te slike živ nije.
A ja odlazim.
On, vidim, nadrasta
svojim tankim rastom
visoko zlo koje se
nad svetom ulicom
zavičaja
nadvilo.
Pero Zubac (Nevesinje, 30. maj 1945) je srpski književnik. Osnovnu školu završio u rodnom mestu Nevesinju, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Član Udruženja […]
Kad dođe čas, Bože, da se odmetnem, na drugu obalu, među svoje, pomozi, na čas, bar, da sretnem sve one što se susreta boje; šta ću im reći, šta prećutati, kakva će vest od mene […]
Pucala je zora kao kora Noć se s mukom predavala danu Grlio sam smrznutu Svetlanu Pokraj Save na Kalemegdanu. A sa vrha Nebojšine kule Drozd je pesmom budio grlicu Ja nabreko k’o topovsko đule Sva […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar