Čempres na Humu, tanak
kao svirala, ni do ramena
mi ne bi.
Mlad kao mlado proleće.
Zelen kao glad detinja.
Čempres već je, slutim,
visok kao uspomena
na ljude koji su minuli
a stajali su, svete li slike,
uz mene dok sam se
s njegovim mladim rastom
odmeravao.
Niko više od prijatelja
iz te slike živ nije.
A ja odlazim.
On, vidim, nadrasta
svojim tankim rastom
visoko zlo koje se
nad svetom ulicom
zavičaja
nadvilo.
Gledam te. Ti si, a nisi. Ruke su tvoje. A nisu. Bar mi pismo napiši da vidim po rukopisu. Gledam te. Sneg na kosi. I korak isti. Drag. I vetar pahulje nosi i zameće ti […]
Ponovo ti govorim ljubavi moja posle putovanja i svog života pusta, ljubavnu pesmu ponovo ti pišem posle pesama iskustva. Ponovo ti govorim ljubavi moja onaj kom je bilo premalo da voli ponovo je ovde pred […]
Moja te reč dotakla u trenu kad si odlučila da ne veruješ nikome ko je odrastao i ko pokušava da te ukroti. Kao ptica nevidljiva, kao žuti list koji te u šetnji presretne naglo i […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar