Pesma iz meseca maja
Mazga kralj i ja Umrećemo sutra Mazga od gladi Kralj od dosade Ja od ljubavi Parče krede Na tabli dana Piše naša imena Vetar u jablanima Zove nas po imenu Mazga čovek kralj Sunce Crne […]
Mazga kralj i ja Umrećemo sutra Mazga od gladi Kralj od dosade Ja od ljubavi Parče krede Na tabli dana Piše naša imena Vetar u jablanima Zove nas po imenu Mazga čovek kralj Sunce Crne […]
Draga i ja na zabavu neku. sa oblaka gde nam ljubav bila, Krenuli smo, padala joj svila, hod i osmeh u muziku meku. Ostavismo budućnost daleku, dan večnosti, pokrajinu vila, Mesta kondor gde razvija krila, […]
Najsrećniji dan taj – i minute drage, koje još pamti moje srce svelo, uzvišena nada gordosti i snage, sve je odletelo. Rekoh li: i snage? da! tako bar mislim; vaj! sad su sve to sećanja […]
Sve si mi bila, ljubavi, Sve što mi duše ište Moj zeleni otok, ljubavi, I česma, i svetište; Svud vijenci voća, cvjetne hvoje, I sve što bješe moje. Prelijepi snu, ne trajes više! O, zvijezde […]
Edgar Alan Po poezija ⇒ ČITAJ Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849), američki književnik, pesnik, urednik literarnih magazina i jedan od najznačajnijih predstavnika američkog romantizma. […]
Pođem kroz trave do najbliže padine. Pronađem obli kamen, sednem, pa ćutim. Tako je dobro biti sam: u daljini neko čeka. Zagledam se u sunce i polako žutim. (U glavi dodam: Ispod nogu se igraju […]
Sad kad moje vreme ko buktinja trne, Kad moj put do cilja stiže; Sad kada silazim već niz stube crne Patnji što me grobu bliže; Kada u dnu neba, tog sna moje snage, Tamnog nepovratnog […]
Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke. Njen je korak bio Kô korak samoće, […]
Celoga je dana sneg polako pado kao s voćki cvet. O, kako večeras, o, kako bih rado odletela nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snežne kao leptir lak, i nekome htela reći reči […]
Poznala sam te kad sneg se topi, topi, i duva vetar mlak. Blizina proleća dušu mi opi, opi, pa žudno udisah zrak. S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da […]
od svih gvozdenih kreveta u raju tvoj je bio najsvirepiji a ja sam bio dim u tvom ogledalu i žadom si šatirala kosu, ali bila si žena, a ja dečak, ali dečak dovoljan za vino […]
U plav letnji suton, krenuću na staze, Hoću, bockan žitom, da kroz nisku travu, U njenoj svežini, moje noge gaze I da vetar kupa moju golu glavu. Bez misli, bez reči, pozvan od daljina, S […]
To je zelen-rupa s raspevanom rekom što srebrne prnje poludelo kači O travu: tu sunce na bregu dalekom Blešti: to je dolac što penasto zrači. Otvorenih usta, tu mlad vojnik spava. Jastuk mu je plava […]
„Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba Neće vas grijat’ ko što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svog nema i gdje brata nije“ Aleksa Šantić „Kad ljubav prema otadžbini zamre, onda i država mora […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP