Jednoj koju sam poznavao

od svih gvozdenih kreveta u raju

tvoj je bio najsvirepiji
a ja sam bio dim u tvom ogledalu
i žadom si šatirala kosu,
ali bila si žena, a ja
dečak, ali dečak dovoljan za vino i
tebe

sada sam odrastao
dovoljno muško za sve,
a ti si,
ti si
stara

nisi više tako svirepa

sada je tvoj gvozdeni krevet prazan.

Čarls Bukovski

Iz knjige Pesme 1955-1984, LOM, Beograd, 1999. (str. 20)
Preveo Flavio Rigonat

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*