Juče se vraćah
kući iz dola
stazom kroz neko
cvetno voćnjače
i videh malog
pastira Tola
pod šljivom: drži
jagnje i plače.
Ja viknuh: – Tole,
što plačeš, je li ?
On pusti jagnje,
zabruja brence:
– Bio sam malko
zaspao, veli,
pa usnih: vuk mi
ukrao jagnjence …
Ja tugujem i šta je tu smešno, zaljubih se, prvo pa pogrešno. Nije meni što mi duša pati već što ona neće da me shvati. Ja suzama pojim žedne cvrčke, a nju drugi vuče za […]
Mom Učitelju, Stojanu Živkoviću Dragi gospodine Učitelju, ne znam Da li si na ovom ili onom svetu Tvoja reč je za mene bila kao sezam Kojim se otvaraju gradine u cvetu. Naučio si me da […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar