Juče se vraćah
kući iz dola
stazom kroz neko
cvetno voćnjače
i videh malog
pastira Tola
pod šljivom: drži
jagnje i plače.
Ja viknuh: – Tole,
što plačeš, je li ?
On pusti jagnje,
zabruja brence:
– Bio sam malko
zaspao, veli,
pa usnih: vuk mi
ukrao jagnjence …
Tek kad san sklopi decje glave ruse i kad goluždravi Vlašici ozebu Ratar i njegova žena sastanu se u cardaku i na zemlji i na nebu. Ruke što su vazdan milovale gvožde sad na njenim […]
Belo brdo meseca ozari zemlju. Da se med prospe iz svih košnica u selu, ne bi noć bila sladja. Noć ili dan, ili oboje: noć kao dan, samo lepša. Sad i vrbe u dolji liče […]
Teče reka kriva Drina, teče nešto neobično: Imam Oca, imam Sina, samo nemam sebe lično. Moj otac još kuću nosi na plećima, snažan, čio, a moj Sin, princ zlatokosi sutra bi se oženio. Mada mi […]
Copyright © 2017 Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar