Šta bi ti bez mog ramena
Što se trza na okret od tebe?
U lice ti jurne krv od plamena
I bludna čežnja nepce zagrebe.
Šta bi ti bez mog ramena
Što noćima mirno kraj tebe bdije?
I kad ti je duša poput kamena
Ne možeš smisliti da ga tu nije.
Šta bi ti bez mog ramena
Što kô vilenjak izranja iz reke?
I ma kakva bila mu namena
Eto za nemir postelje meke.
Šta bi ti bez mog ramena,
Svetionika zalutalom bolu?
Da l’ igde sneva njegova zamena?
Tvoj je agape na ovome stolu.
Šta bi ti bez mog ramena,
Belog lampiona ispod pokrivača
I večno zalutalog crvenog pramena
I leđa koja su tvoj zid plača?
Šta bi ti bez mog ramena
Što prkosno kraj tebe u plafon zuri?
Kao kakva tvrđava stamena,
Drži ti vreme da ne iscuri.
Ostavite komentar