Ti možeš otići u bilo koji čas,
Reći nehajno:“nema više nas“,
Ali, nisi svesna dušo moja,
Da sam ja …senka tvoja…
U tvojim očima dugo biće naša slika,
Ma, bilo kog mazila, videćeg deo mog lika,
U tvojim venama je ogroman deo moje krvi,
Na tvojoj života pisti…uvek ću biti let prvi…
Bežaćeš od mojih pesama namenjenih tebi,
Pokušaćeš uvek da objasniš sebi,
Da smo postojali samo ljubavi tren,
I biće ti nerazumno koliko ti fali moj pogled snen…
Pitaćeš se gde je muzika odvrnuta do kraja,
Gde je ono Sunce prepuno dodira raja,
Ukus mojih usana na šumsko voće,
On ne može da ljubi kao ja i da hoće…
Sa njim, u parku, gledaćeš zvezda sjaj,
Držeći ga za ruku shvatićeš da je tad bio maj,
Kad sam ti rekao da si moj jedini put,
Da je mesec zbog nas, samo te večeri bio žut…
Nesvesna si i da poj Save nije isti,
Da na “Beogradskom pobedniku” bisti,
Ne spavaju one dve naše zaljubljene grlice,
…moja malena, malena Mrvice…
Uvek pred spavanje pomislićeš na nas,
Učiniće ti se i da čuješ moj glas,
Kao da vetar šapuće gradom „malena,gde si…“,
Bila si cela moja, i više od toga…jesi…
Znam, biće dana kad nećeš pomisliti na me,
Kad tvoje zelene oči neće biti same,
Kad ćeš reći sebi da si našla rame meko,
Al,shvatićeš da sam suviše blizu, nikad daleko…
Želim ti svu sreću ovoga sveta,
Da ti ruža ljubavi u bašti uvek cveta,
Al, ne mogu ti pomoći, tako će uvek biti :
Ti me nikad, NIKAD, nećeš zaboraviti…
Dragan Vekecki 2020.
Ostavite komentar