Zamislite, ljudi sretni,
kad procveta trava leti,
a i kosca mlada, zdrava,
dok pod kosom trava pada.
Lepota se poljem širi
dok poljanom vetrić piri,
kosac kosom zamahuje,
a vetrić mu lice mije.
Umereno sunce pada
al’ grudima nemir vlada.
Oko vidi slika divna
ali koscu je trava crna.
Ne čuje se pesma rada
dok pod kosom trava pada,
samo kose fijuk tesan
a čoveku pogled besan,
Jedna slika tri oblika.
Jednu sliku oko gleda,
priroda nam drugu preda,
a treća je prazna, duša čovekova.
Šta sad može slikar stari
sa tom temom da napravi.
Jedna slika tri su lika.
To je oko zapazilo,
oko šara oko vara,
svest slikara temu stvara,
dušom ljudskom često vlada.
On ne gleda sliku okom,
već sva čula usmerava
kad o slici temu stvara.
Nije slika u bojama
već u svesti slikarima.
Što se više teme seća
slikaru je slava veća.
U životu tako biva
da se prava slika skriva
iza zida lika živa.
Slikari se time bave
da te slike žive stave,
da ih shvate, oblikuju,
da istinu prepoznaju,
tako likom ovladaju,
u dušu mu pogledaju.
Sve zbog muke i zbog jada
tužna slika dušom vlada.
Svest se mukom naslađuje
i lepotu ne poznaje.
Kakva muka svest razara
kad lepotu izbegava.
Ne poznaje svoju sreću,
nego traži muku veću.
Lik se krije iza maske
tako traži razne pravce,
da namere ne pokaže
da račune ne polaže.
Pred ljudima i pred Bogom
često puta vlada zlobom.
Ostavite komentar