Božur

Kako je lepa ova noć! Gle, svuda,
S topole, ‘rasta, bagrema i duda,
U mlazevima zlatokosim pada
Nesuštastvena mesečina. Sada,

Nad livadama gde trava miriše,
U rascvetanim granama, svrh njiva
Koje se crne posle bujne kiše,
Velika duša mesečeva sniva.

Sve mirno, tajac. Ćuti polje ravno
Gde nekad pade za četama četa…
– Iz mnoge krvi izniknuo davno,
Crven i plav, Kosovom božur cveta…

Milan Rakić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*