Deskriptivna poezija
Čudesni svitac
Kad u tihe letnje večeri zapali polja svitaca roj znaj da među njima treperi i jedan koji je samo tvoj. Treći… sto treći… hiljadu treći broj tako sve dok pšenica zri Tvoj svitac mora […]
Voćka poslije kiše
Gle malu voćku poslije kiše: Puna je kapi pa ih njiše. I bliješti suncem obasjana, Čudesna raskoš njenih grana. Al’ nek se sunce malko skrije, Nestane sve te čarolije. Ona je opet kao prvo, Obično, […]
Morska tišina
Mir duboki vodom vlada, nepomično more ćuti; niz pučinu glatku svuda gleda lađar zabrinuti. Nigde vetra s jedne strane! Smrtni pokoj, strašan, ledan! U daljini grdnoj tamo ne miče se val nijedan. Johan Volfgang fon […]
Ljudi se bude bez oružja
Ljudi ulaze u kuće. Otvaraju kutiju sećanja. Zatvaraju svoje prozore. Onda još malo Kao krišom Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug Bačen sa neke lampe. Iza reke Ljudi ulaze u kolibe od blata […]
Bliži se bliži leto
Bliži se, bliži,leto; u duši već ga slutim. Pomalja zlatnu kosu u zrelim njivama žutim. Zrikavci su mi rekli koje u putu sretoh: “Bliži se, bliži leto.” Bliži se, bliži leto. Pomalja usne rujne u […]
Aprilska vožnja kroz Vojvodinu
Po Vojvodini se roje zelene pčele, ljubičasta zasipaju oranja, dave se u vodama Tamiša i Begeja i hvataju se o mostove i skele, grozde se poljem o šumarke i međe, uzleću s plota i točku […]
Gle, ide lepa kao noć
Gle, ide lepa kao noć maja Zvezdanog neba i vedrih klima, Sve najlepše od mraka i sjaja U liku svom i oku ima, Umekšanom svetlošću Raja, Što od neba ga dan ne prima. Tek senka […]
Stiže proleće
Slavna igla u ne manje dostojnom slave plastu, u gradskom polumraku, polusjaju što se vrti, u gradskoj vrevi, plesu i kriku tmastu tanana pesmica smrti. Gornja svetlost ulice, gornja svetlost grada. Sve nam crta taj […]
Kalemegdansko veče
Pucala je zora kao kora Noć se s mukom predavala danu Grlio sam smrznutu Svetlanu Pokraj Save na Kalemegdanu. A sa vrha Nebojšine kule Drozd je pesmom budio grlicu Ja nabreko k’o topovsko đule Sva […]
Junske noći
Leti, čim dan mine, cvetna polja tako Iz daljine miris opojni svoj liju, Da u snu prozračnom mi lebdimo lako, Uva skoro budnog, sklopljenih očiju. Jasnije su zvezde, mrak blaži izgleda; Polusvetlost večnim svodom je […]