Možda se nekada vidimo
u hladu belih jorgovana
i osmeh blag progovori,
sa leve strane se otvori
zadrhtalog srca rana.
Zastani,tamo na mostu
koji nikada neću preći.
U samotnoj tišini,
na okoreloj razdaljini,
putevi će stajati bez reči.
Ako te misli pokrenu
niz zalazak gustih četinara,
znaj reka dušom protiče
i krunom Sunca dotiče
bokore skrivenog žara.
Ostavite komentar