Ne sanjam više boje
privezane godine me teše,
od prvog časa našeg
beše li išta lepše?
Izgubih noći sinje
kroz ravnicu što opuro rudi,
vinove loze kroz kišna jutra
samo cvrkut slavuja probudi.
Predugo teret vremena biva
rujna boljka koja zebe,
al` pesma ništa nije kriva
u amanet ostavljam ti sebe.
Nekad će se ukrštene vatre
smiriti pod svećom dogorelom
a noći mirne i ozvezdane
napiće se suzom uzavrelom.
Na vidiku razgranate žudnje,
cveće tako sićušno behara,
zaraslo je duboko i kleto
za vremena dobra,stara.
Ostavite komentar