Poznavala sam u detinjstvu pticu
srca sitnog kao lešnik,
a umrla je od tuge
već u treću zoru
kad su joj ljudi oteli
gnezdo i goru.
I sećam se nekog starog
tužnookog pseta
koje je imalo snage
da skapa od žalosti
kada je nestalo drage
ruke iz koje primalo
milovanja, udarce i kosti.
Samo sam ja preživela
smrt voljenog bića,
i mnogo mi se dragih prijatelja
izgubilo u dubini mraka,
preživela niz izdaja, i kleveta,
i rastanaka,
i opet mi se hoće
sunca i sveta.
O kad bih mogla samo jednom ja nekuda iza bregova pobeći od sebe. Sasvim sama i vedra projurila bih kroz šume, razgrnula livadi nedra. U život bih se zagnjurila, svakom bih ruku pružala. Sa strašću […]
Plašim se kad pomislim da će doći poslednja nedelja našeg drugovanja. Znam, biće proleće i sunca žar, i s bolom ostavićemo na dar jedno drugom slatka dugovanja. Znam, cvetaće rumeno dani poslednje nedelje našeg drugovanja. […]
Dopusti, majko, kroz prozor svoj da se osmehnem na njega. On peva kako ga srećom poli osmeh moj; on peva da iz dna duše voli jedinu mene. Sa onolike daljine plave kako su mogle da […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar