Kad budem mladji
Umeću da živim
Neće mi dani prolaziti kao dosad
Tek tako
Bez svrhe i smisla
Imaću vremena koliko hoćeš
Ali ga neću traćiti na gluposti
Već svaki tren posvetiti sebi
Osmisliti ga i oslojiti
I laganicom
Rasporediti na svoja zadovoljstva
Kad budem mladji
Ma koliko to sada izgledalo nerealno
Ustajaću rano
I iz istih stopa odlaziti na trim stazu
Da trčim jedan sat
Pošto se istuširam
Pevušeći pod mnlazom
Srećnijiod zvečke
Opružiću se žmureći
(da ne zamaram očni živac)
S vlažnom kesicom čaja na kapcima
Ne pomićući se s mesta
Dok se opusti glatka muskulatura
A koža moćno napije hidratantnog mleka
Kad budem mladji
Na trening bez strečinga
Neću ni pomišljati
Jer od vežbi bez istezanja
Nema teže zablude
Ni od zgrčenih mišića veće tragedije
Kad budem mladji
Gčedaću svoja posla
Raspredajući natenane
Mišićna vlakna
I s posebnim guštom
Rasporedjivati mišićne grupe
I povećavati mišićni tonus
Obilno navodnjavajući
Obe strane mozga
Sa što više energetskih vibracja
I dvadeset hiljada pokreta dnevno
(po mom horoskopskom znaku)
Proveeravajuči pojedinačno
Gustinu svake od dvesta kostiju
I čvrstinu četiri stotine mišića
U temeljima kičmenog stuba
Koji je noseći stub života
I nebeskog svoda
Kad budem mladji
Imaću dobro postavljenu kičmu
A nema dobro postavljene kičme bez jakih stomačnih mišića
Ni jakih stomačnih mišića bez trbušnjaka
Bar dve stotine dnevno
Pre šest sati popodne
Što je sasvim dovoljno
Da autiram mlečnu kiselinu
I ostvarim san mnogih naraštaja
Kad budem mladji
Opustiću ramena
I vući ih nadole
Od ušiju niz ledja
Mišićima ispod lopatica
Čineći najfenomenalniju stvar
Za svoj vrat
I tako ga rastrokiram da nikad ne upoznam najodvratniji grč
Mišića
Vratne kičme
Kad budem mladji
Glavu ću uravniti
S vrhovima kukova
A bradu podići
Paralelno s tlom
Koračajući krupnim koracima
Kako bih istezao mišiće
Pokretom iz kukova
Butina i kolena
I hrlio napred
Bez osvrtanja
I odvratne snishodljivosti
Prema utvarama
Prošlosti
Kad budem mladji
Uvek ću imati na umu
Savet grčkih filozofa
Kojima daje za pravo Ani Robinson
((Annie Robinson)
Trener Andjeline Džoli
(Angelina Jollie)
Da se snažno izbacuju
Noge iz bedara
Kad budem mladji
Nikad neću proći kroz ovaj grad
Sem dignute glave
I uvučenog stomaka
Makar preko Terazija
Mada više nema garancija
Da čak i u prigradsim naseljima
Ne naletiš na nekog ko te poznaje
Ne bih hteo da se zalećem
I nešto tvrdim
Ali se ne bih iznenadio
Čak naprotiv
Ako bi se ispostavilo
Da u tom pogledu
Veće oči ima krajnja periferija
Nego najstrožiji centar
Kad budem mladji
Biću zdrav kao čaša
New Man
A kakav bih bio New Man
Ako ne bih otišao na spavanje
Makar minut pre ponoći
Pošto izvedem sveću
I cenzurišem sećanje
Odložim u stranu svaki stres
Kako ne bih gubio ni sekund sna
Pre prirodnog budjenja
Čovek koga budi sat
Ustaje pod prisilom
Prestaje da bude čovek
Od vrednosti
I postaje deo sistema
Koji ga melje
I pretvara u ništavilo
Kad budem mladji
Najradje se ne bih sećao trenutka
Kad sam čuo preko radija
Vest koja je obišla svet
I obeležila moj život
Da se i med pretvara u mast
Baš sam celu teglu držao u ruci
I našao se na korak od konopca
I zamalo flipnuo
Tu sam zaradio tik
I dao zavet
Ako preživim
Brokoli će se bokoriti u mojim vazama
A špargle u saksijama
Kad pomislim koliko h je otišlo na onaj svet
A da nikad nisu ispoštovali
Ukus artičoka u vodi
I da se ne lažemo
Nije mi ih nimalo žao
Kad budem mladji
Neću otvarati oči
Čim se probudim
Već nastaviti da žmurim
Gledam unutra i maštarim
Dok pokretom nožnog palca
(Koji je doručak za telo)
Uspostavim vezu sa svetom
Stimulišući sisteme
Da luče najveće divote
Potrebne za predstojeći dan
Dok orošeno čelo
(A ne kapljičasti znoj)
Kruniše to delo
Kad budem mladji
Raskrčiću lom od loših navika
Ješću danju
A mršaviti noću
Ne preskačući obroke
Ma koliko pojačano gladneo
Pod dejstvom meseca
Neću djipati iz kreveta
Kao pred glavu
Da pri lampici frižidera
Iz čista mira
Odvalim štuc hleba
I spucam paklo margarina
A onda predoziran
Komiran
I izrazvaljivan
Prekuljanog bugara
I ufrkeštenog pogleda
Puvam
Pukćem
I rastičem danima
Ako ne i nedeljama
Kad budem mladji
Prekidaću obrok kod najsladjeg zalogaja
I od pune trpeze ustajati polugladan
Jedna trećina stomaka
Biće mi uvek prazna
Zbog duhovnih kretanja
Patnju za ugljenim hidratima
Ublažavaću redovno
Mikrogramom selena
(ni pahuljicom više)
A koncentraciju održavati
Bez dodatnih stimulansa
Aditiva i isparenja
Kako bih treptanjem pažnje
I odgovorima opuštanja
Razdragao telo
Da okrilati
I odlepi od zemlje
Kad budem mladji
Viljušku ću umakati u prazno
Kašiku probušiti
A šerpe bakrače
Tiganje i tepsije
Kremirati
I pepeo razvejati po Vrtu sećanja
Ili vakumirati
I zapečatiti
U kontejneru za baterije
Kad budem mladji
Odoleću rerni
I njenim čarima
Izaći ću na crtu
I stati na ratnu nogu
Suhomesnatim alama i baucima
Da me goriš pikavcima
Pre ću krckati prezlu
Nego mljackati alvu
Ma koliko otkidao na knedle
Na testo ću staviti veto
Palačinke gledati popreko
Kao da nisam onoliko kružio oko njih
Kad su mi dali do znanja
Da mi se i glas omastio
Ljutio sam se na želudac
Što mi nije nagovestio
U kakve se nevolje uvaljujem
Uostalom, standardi EU su najjasniji
U pogledu stoke i domaće rakije
Kad budem mladji
Neću jesti s nogu
Ni onako uzgred
Gluvareći kuhinjom
Već uvek za stolom
Makar jednu maslinku
Postaviću sto najsvečanije
Potegnuti stolnjak od damasta
Uštirkane salvete
I srebrni escajg
Napraviti atmosferu
Pustiti muziku
Upaliti sveće
I tek pošto se tušnem
I skockam do bola
paspaliću po maslinki
I utoliti glad za identitetom
Kad budem mladji
Ko u mom prisustvu
Spomene sir
Biće guravo
To nikako neće da valja
Reći ću zbogom viršlama & hot dogu
Za nitrate i bele otrove
Zvane četiri smrti
So šećer brašno
I već šta
I koja ono bi četvrta
Nije bitno
Otkud znam
Već neću da čujem
A kamoli kad budem mladji
Ništa bež
Kamoli belo
Osim belog bibera
Eventualno rotkve
Možda repe i rena
Ne hvatajte me za reč
Whatever
Kafa = kofein = 72 sata u mom organizmu
Više ni u ludilu
No way
Zatvoriću taj fajl
Neće meni ni maligani
Ni nikotin ni kofein
Održavati prividno dobro raspoloženje
Pretumbavati me dizati i spuštati
I rasplamsavati crevnu floru
Već božurova rosa
Koja svetluca svuda oko nas
Čaj od peteljki
Ribizle ili čička
Ako nema majčine dušice
I tučka od šafrana
Koji se može lako nabaviti
U svakoj radnji
Čak i nedeljom
Ako je otvorena
Kad budem mladji
Razlikovaću glad iz stomaka
Od gladi iz glave
Pobunjenom stomaku
Ponudiću intuitivnu dijetu
Ne nasedajući lažnoj gladi
Bez grickalica
S bezbroj kalorija
I nula energije
Neću jesti (kao ego manijak)
Zato što sam intimidiran
Da popunim džepove u duši
Da zabavim prste i desni
Izazivam pljuvačku
Ili ubijam dosadu
Ješću očima
I imati više boja
Nego jela u tanjiru
Jer su telu potrebna svega četrdeset i četiri
Hranljiva sastojka
A tri grama
Rastvorenih vlakana
Može da utera u laž
I zauvek ućutka
Nepodnošljivu vrisku
Zasićenih masti
EVALA,PROFESORE !!!SVAKA ^CAST !!! OVA SATIRI^CNA POEMA NAJBOLJE ILUSTRUJE – (?ne-)premostivu RAZLIKU izmedju nas^e(„izandjale“?)GENERACIJE i ovih NOVIH,koje UPORNO i OPASNO influensiraju AGENTI EVROPSKE UNIJE(CIA-ka^zdrafi)^sto im uvâlê
pa diktiraju MEDIJSKE i(^cak)^SKOLSKE programe muc’ênja i remec’enja BISTRE, ZDRAVE i^cestite LJUDSKE PAMETI… BRILJANTNO,kao i UVIJEK,MATIJA BEC’KOVIC’u
!!!