Pas

Prag ste mi palili
I nije mi žao
Kuću goreli
I niste me oštetili.

Ti moje obezdetio
Ja tvoje obezbratio
I neka je prosto
I nazdravlje ostatku
Da nije braće
Ne bi bilo medjaša.

Oca ste mi ubili
I ovako vam hvala
Da vi niste dobrovoljno
Mene biste primorali.

Majku ste mi na nosila
U zatvor poneli.

I to sam pregoreo.

Pomešali smo zube
Modrice i mozgove
I ko bi se tu raskusurao
Muke kmetovao
I pamet razlivao.

Koliko god sam se bio opizmio
Sa tolikom bi se krvlju pomirio
Ali kad meni niste mogli ništa
Psa ste mi ubili.

A on nije bio ni na jednoj strani
U našu parnicu se nije mešao
Samo je psećim očima posmatrao
I jedini nedužan postradao.

E njega vam ne mogu oprostiti
Dok mrva svetla sijucka u meni
Dok je psećega koca
I pepela na ognjištu.

Matija Bećković

 

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*