živopis sujete ispisuje vetar
mrseći dugu kosu plavu
rukopis kiše ostavlja trag na licu
i briše se mozaik šminke
izbija kolaž sećanja
portret pravi se da spava
fantazam saputnik buđenja
slika nekakav spomenar pokušaja
budi zaboravljeni arhetip
prelamajući kapi kiše po platnu
i
izrastao je lik
taštinom dvojnika
zračiće oholo kroz opus pokreta
sve do arabeske rodoslova
igra se to samo
samo snuje
snuje mrseći
mrseći kosu
kosu sujetnu kosu plavu
portret vetra
„Ja volim reč o koju se otimaju dve slike“. Branko Miljković Bdi Euridika dok iščekuje Reči nesnu u Hadu obećane stihe mitskog pevača citirane. Avaj, samo Anđela sen čuvstvuje. Noć će Sonet večnosti da iskuje […]
Odjekuje budilnik. Praskozorje dok prvi petli teraju zlobnika. Zemljin žar vodi u svetla predvorje i budi nas glasom blagovesnika. Posle gluvog doba noći, obzorje. Sunce magičnom tajnom istočnika razvija zrake kroz noći naborje, pozvano pojem […]
Stih nad tišinom, noćima, stoluje dok su ljubavi bivše ispraćene. Sad kad su tajne noći otkrivene u samoći, još mi nesan čuvstvuje. Zar da prevarom Zvezda boje kuje i mitskog pevača neispevane jambove brani? Ta […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar