Mislim na tebe možda previše, kažeš
Možda je to previše meni premalo
Osećaj teskobe mi dušu hvata
Ne znam ni ko sam, ne gde sam , ništa ne shvatam…
Osećaj da odlaziš mi srce para
Ne, ne dam te, da znaš…osećaj me vara
Nećeš ti otići sa naletom jačeg vetra
Znam da srce tvoje samo mene čekalo je oduvek
Zašto me onda hvata ova grozna seta…
Kažeš mi, nikada te ostaviti neću i kao da znaš
Da te reči tvoje za moju dušu jesu lek..
Mnoge ljubavi behu, neke jače, neke tanane kao nit
Al’ samo ti zauzimaš svaku poru mog tela
Da l sanjam ovo, da ‘ je ovo samo neka priča, daleki mit..
Na obronak stene kao da sam sela
Čekam tvoj korak, tvoj glas, tvoj miris daleki
Znam da i najjača nit može da prekine svoj red
Znam da možeš iznenada da nestaneš i nikada da te ne bude više
Šta ću ja onda ? Da lovim kapi one naše letnje kiše
Da mislim o nama i kako nam je lepo bilo,
Da zamišljam kako ideš ka meni i stvari na mene bacaš
Da gledam tvoje slike i čekam poziv kog neće biti
Ma ko si ti da moje snove svojataš ?!
Ko si ti da uzmeš sve moje želje i da one odjednom postanu tvoje
Ko si ti da misliš za nas oboje…
Ko si ti da te toliko volim
Ko si ti da te toliko želim
Ko si ti da ti se dajem bićem celim
Odgovori ! Ne ćuti ! Odmah mi reci ! Naređujem ti sada
Ako mi sada ne kažeš, kada ćeš , kada ??
Ostavite komentar