Kočijo,
Čija je to škripa
Koji su ovo akordi
Kako mi nađe stazu, čiji su ovo vinogradi
Kako su ovako prekrasni
Besprekorno orijentisani da ih kupa sunce
Nisu ovo putevi za kočije, a ne osetih truckanje
I ne videh putu ivice
I kako uz grozd umivaš mi suncem lice
Ko god da mi je poslao te kočije
I kako god mi je našao put i poslao tim putem
Nije morao … nisam ni tražio, možda samo verovao slepo
Veliko hvala i za prevoz, a i za misije, i baš je lepo
Poredim taj put sa rekom, nepredvidiv,
Krivudav, ali pravi … za prave ljude
Kočije škripe, a ne bude
I, kočijo, molim te da nas što više pravih bude
Ovaj vinograd je moj
Kočije proveriše sve i jednoga dana nestadoše
Fenjeri se upališe
A ulice postaše prostrane i samo se raširiše
Nađoh bocu i u njoj pismo:
Kočije su poštenje,
Vinograd je nagrada za pošteno mučenje,
A sunce je čuvar porodice
Ostavite komentar