Osećam prazninu koja mi celo telo puni
Gorčina neka svuda u srcu roni li roni
Šta da radim? Kuda da krenem? Pitanja me muče .
Dok bolno srce jauče i za vapaj moli
Ja se nosim mišlju da ostavim sve svoje boli,
Da odem daleko na kraj sveta
Da uhvatim poslednju kartu avionskog leta
Da nestanem, da bežim…
Da pobegnem od svih i da me nema…
Ne znam zašto mi stomak ispunjava takva trema
Osećaj straha i jada i ludila nekog
Kao da sam srela Erazma dalekog i da mi prepričava svoju Pohvalu
Osećam da i on zna za moju šalu
Da odem i da me nema…
Možda i nestanem na sat ili dva
Al šta ću posle??? Kuda da plovim? Koji brod da hvatam?
Ne, neću da bežim. Ostajem ovde – sada shvatam
Bežanje neže problem da reši , samo me trenutno misao ta teši
Želim svoj život nazad, baš onakav nesavršen i jadan
Srce je vrelo, telo slabo a pogled mi hladan
Vrati se , misli, neću te terati više
Ostani ovde, utišaj ton i pusti me da dišem
Dišem jako, duboko i smelo
Pusti da mi telo bude takvo, smelo i vrelo
Ne krijem osećanja, niti ću ih kriti
Ja znam šta hoću , a šta neću biti…
Vrati se , misli moja, borićemo se same
Ne bojimo se mi ni vetra, ni zla ni tame…
Vetar me gura, leđa povija nejaka
Ne odlazim nikud, ostajem ovde, gorda, smela i jaka…
Ostajem ovde da nosim se sa zlom
Neće ono meni dušu činiti opakom
Dobro je srce moje uvek bilo
Nikad loše nikom nije učinilo…
Vraćam se sama na put sreće,
Ne dam da mi tuga pogled skreće…
Ne, ne dam, neće i neće….
Jača sam od te emocije ružne
Nikad više oči moje neće biti tužne….
Ostavite komentar