Liši me vida, gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje, slušaću te,
onemi me, al’zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke, hvataću te srcem,
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti,
a ako mi i mozgom ugasiš plam –
na krvi svojoj ja ću te poneti.
Studen mi je pakla grudi takla. Korak se u laku dao drhtavicu. I ja na desnu ruku sam namakla S leve rukavicu. O, koliko ovde stepenica ima A ja sam verovala — tri. Šapat jesenji […]
Ja volim svoga bića polutminu što daje mojim čulima dubinu; u njoj se, kao iz pisama starih, moj život jednom već proživljen žari, u preboljenu odmaknut daljinu. Iz nje se toči u mene saznanje da […]
U sredu smo se prvi put sreli, a do tada se nismo znali. U petak smo se zavoleli. U ponedeljak posvađali. Opet je sreda. Sad svima kažem dok lutam po korzu sam: ne, nije ona […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ovo je najlepše što je se moglo pročitati i čuti a trudeći se ne pustiti suzu