Deca

O kako su zlatna, o kako su mila,
samo oni imaju nevidljiva krila.

Puno čistog osmeha i komadić neba,
i zagrljaj topli, e baš to njima treba.

Od spokoja svoga ko leptirić lete,
niko nikad ne spava kako spava dete.

Žalimo se stalno pa se onda mučimo,
od njihovog znanja mi treba da učimo.

Iz dobrote njihove svaka sreća zrači,
osećaja najlepših oni su berači.

Ne mare oni za te lažne stvari,
ne daju da išta istinu im kvari.

Kad naprave grešku u ovoj divljini,
tako mudro kažu, molim te izvini.

Poverenje njihovo svakim dobrom stekni,
pa kad vidiš dete, pred detetom klekni!

Aуторска права / copyright © Татјана Веснић

Tatjana Vesnić