Ja nisam u kršu kamen,
koji šibaju vetri i studi!
Ja nisam kamen, jer imam srce,
što iskače iz grudi.
Ja nisam studena stena,
koju lome bure i gradi!
Ja nisam stena, jer imam dušu,
što ljubavlju se sladi.
Ja nisam to zrno peska,
preko kojega potok teče!
Ja nisam zrno, već ljudsko biće,
iz mene glas’i ječe.
Ostavite komentar