Goro moja,
na tebe dušman kročio nije,
ostala s’ ista kao prije.
Najdraža golet mi je tvoja –
goro moja.
Goro moja,
što jutrom sunce tebe budi,
gdje najbolji žive ljudi.
Gdje siplju kapi krvi i znoja –
goro moja.
Goro moja,
nad tobom nebo je najplavlje,
gorštaka mojih srce je lavlje.
Dičnoga oni jesu soja –
goro moja.
Goro moja,
u tebi i ja sam se rodio,
i prve stope tude prohodio.
U tebi biću do pokoja –
goro moja.
Ušla si u moj život, preko volje, kao na silu. Malo si se zadržala tu, k’o sneg u aprilu. I ja te zavoleh odma’ tako nestvarnu, tako milu. A ti ode, ispari negde, k’o sneg […]
Noć je vedra; sija na nebu mesec bledi, k’o car na tronu kada sedi. I hladno je, krv se u žilama ledi. Sve je stalo; u dalji laje šarov stari, i lavežom tišinu kvari. Zvezde […]
Ja nisam u kršu kamen, koji šibaju vetri i studi! Ja nisam kamen, jer imam srce, što iskače iz grudi. Ja nisam studena stena, koju lome bure i gradi! Ja nisam stena, jer imam dušu, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar