Noć je vedra;
sija na nebu mesec bledi,
k’o car na tronu kada sedi.
I hladno je,
krv se u žilama ledi.
Sve je stalo;
u dalji laje šarov stari,
i lavežom tišinu kvari.
Zvezde sjaje,
prepuno je nebo čari.
Tamo gore;
jedna zvezda sa neba pade,
i u tami noći tu nestade.
Da sija sad,
zauvek ona prestade.
Tamo gde zvezda pade, i ode tamo daleko, u dalji tamo gde nesta ona – tamo me čeka neko. Tamo gde mesec bledi, dopire svetlošću svojom, vetar huči kroz šumu – i priča sa majkom […]
Ja nisam u kršu kamen, koji šibaju vetri i studi! Ja nisam kamen, jer imam srce, što iskače iz grudi. Ja nisam studena stena, koju lome bure i gradi! Ja nisam stena, jer imam dušu, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar