O, koje li je vreme u kosmosu
Sazdan od zvezda rujni ponor cveta
Prevazilaziš se maglom preko sveta
Nema uspavanke za srditu joj rosu
Jača od sveta noć tajnih prepleta
Očara prazninu zaspalog tela što se osu
Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu
I ptice sleću u kamen sa dleta
Nek župlja senka nestanak tela slavi
Jedno je vreme u srcu drugo u glavi
Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje
Mi znamo da je od prošlosti veće
Sve čega nema i što biti neće
I da svet ovaj prazno odjekuje
On poznaje sve puteve i vetrove, vetrove i njihove vrtove, vrtove u kojima rastu reči i puteve od reči do nade. Odnese ga put niz svet, odnese ga đavo među reči, da se udvara svojoj […]
Tuđom su pesmom očarani. Teška Neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška Praćena viđenim užasima slepim. Noć umesto oka lukava vatra nudi. Al stoje kužni u istrošenom vazduhu I slede vidljivost […]
Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar