Oj, ta veruj veru meni

Oj, ta veruj veru meni!
Zar se nisam dosta kleo?
Moj pupoljče prerumeni,
zar ti nisam dosta veo?

Hoćeš sunce da ti snesem
da zasvetli suncu mom,
il’ s njim rane da sažežem
srcu mome bolesnom?

Il’ ćeš da ti mesec mladi
vile snesu s nebesa
da ti ljubav s lica hladi
ta sedefli lepeza?

Il’ u krilo da ti stresu
sve aleme nebesne,
da zvezdama isprevezu
tvoje želje, tvoje sne?

Hoćeš zoru da te dvori?
Hoćeš da te slavi dan?
Il’ uz tebe da ti gori
mač od munje usijan?

Sve to tebi, mojoj duši,
sve ću tebi dati ja:
i kad mi se srne s’suši,
daću ti od njega pra’.

Laza Kostić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*