Oj, ta veruj veru meni
Oj, ta veruj veru meni! Zar se nisam dosta kleo? Moj pupoljče prerumeni, zar ti nisam dosta veo? Hoćeš sunce da ti snesem da zasvetli suncu mom, il’ s njim rane da sažežem srcu mome […]
Oj, ta veruj veru meni! Zar se nisam dosta kleo? Moj pupoljče prerumeni, zar ti nisam dosta veo? Hoćeš sunce da ti snesem da zasvetli suncu mom, il’ s njim rane da sažežem srcu mome […]
Volimo se, dušo, je li? e, pa šta nas jošte deli? je l’ se kakva crna sila il’ sudbina namerila da se baci među nas? Crna sila, te nagrnu na zenicu tvoju crnu i na […]
Kad zarede nove bede, kad se smrknu beli dani, kad potamne i poblede zraci nadom izasjani, nepogoda nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne uzletim, hoću malo zavetrine, tad se navek tebe […]
Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? Da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il’ u nebo da skačem? U nebo? Ta tu je tek najropskije […]
Snio sam te u gradini, de o smilju ruža drema, da smo sami, dušo moja, a macije tvoje nema. Gledalo nas tiho veče de se tiho milujemo, cveće vene pa nas gledi de se venuć` […]
Na ponosnoj lađi Na lađi ljubavi Pošo sam tebe naći, Ostrovac ubavi. Zaluto sam daleko, ‘Di prestaje već svet, Od sveta sam i bego I stvaro ga opet. Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U […]
Zastavo moja, zastavo trojna, Svijeno srce naroda bojna, Zar već u tvojim bojama spava Crvena krvca i krvca plava? O čemu snivaš kad se ne njijaš? Jel te rođeno koplje probolo, Te od beline rođene […]
Sve što mi je rekla u zvezde sam slivo, od tih zvezdica sliku sam joj skivo – ta tako su valjda nekad i skovana po tom božijem ruvu ta puceta sjajna – sve sam slici […]
Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i međ snom. Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? k’o pletilja ona stara, dan što […]
Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoj zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, što ti zemaljski sagreši stvor: Kajan ti ljubim prečiste skute, Santa Maria […]
Laza Kostić (Kovilj, 31. januar/12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) je bio srpski književnik, pesnik, novinar, dramski pisac i estetičar. Biografija Rođen je 1841. god. u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Osnovnu […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP