Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla.
Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako.
Nemam komentar koliko lošu dikciju i emociju imaju ljudi koji kače svoja govorenja na Jutjub. Neki od njih su glumci. Kao. Jedino Ceca Bojković, Boja Brajović i Petar Kralj su to znali. Posebno mi nisu jasni profesori srpskog jezika i književnosti koji su valjda u iluziji da lepo govore, pa kače čitave romane. Neslušljivo. Vama hvala za sajt. Divan je. Samo izbacite ove što ne znaju da govore sa stranice.
Hvala
Mirjana