U običnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.
Bar sam pošteno kiriju platio
na ovom svetu što sam živeo.
Možda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.
I u komšiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.
Ako mi život krila skrati
i sneg u oko počne da veje,
znam, bar se neću pokajati
što sam umeo da se smejem.
Reka bi mogla da bude okean, ako se zgrči toliko ima u sebi ogromne, večite vode. Al ako ikada zapne i umori se dok trči umreće bez daljine, umreće bez slobode. Umreće u njoj vetar. […]
Svet ovaj, u stvari, i nije tako rđav i zao, mada poneko plače, i samuje, i brine. Možda je suton s krova sasvim slučajno pao. Možda bi i noć da svane, možda bi i noć […]
Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crn. Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakom novembru da napravim jun. I nemam obicne srece. I nemam obicne grehove. […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
a analiza